Проглас невидљивим херојима

Потруди се

да чујеш ехо и позив,

да видиш,

широм отворених очију и смело – видиш;

да се своје сенке не стидиш

када дође тренутак сијања.

Потруди се

да паднеш хиљаду и сто пута,

чујеш авети у налетима,

а стојиш

и даље пуним плућима дишеш,

за борбу спреман.

И мораш да знаш:

мрак прогутаће те целог,

тама навућиће ти хаљину страха,

али гризи, урлајући гласно кажи:

„Стићи ћу до краја тунела”.

И успећеш,

блеснуће у те светлост златна,

памти,

храбри мој војниче:

животом се не корача по путу од злата.

Enrique Hoyos, Pexels

Андреј Коцић