Потруди се
да чујеш ехо и позив,
да видиш,
широм отворених очију и смело – видиш;
да се своје сенке не стидиш
када дође тренутак сијања.
Потруди се
да паднеш хиљаду и сто пута,
чујеш авети у налетима,
а стојиш
и даље пуним плућима дишеш,
за борбу спреман.
И мораш да знаш:
мрак прогутаће те целог,
тама навућиће ти хаљину страха,
али гризи, урлајући гласно кажи:
„Стићи ћу до краја тунела”.
И успећеш,
блеснуће у те светлост златна,
памти,
храбри мој војниче:
животом се не корача по путу од злата.
Андреј Коцић
Commentaires