top of page

Приче, Арнела Лакота

  • Арнела Лакота
  • 4 days ago
  • 2 min read

У потрази за изгубљеним детињством

(омаж Прусту)


У старом издању, оном из ’83, Прустовог „Трагања за ишчезлим временом” налази се одговор на моје изгубљено време.

На почетку, у делу предвиђеном за посвете, отац бележи један број телефона и једно име.

У наставку, током читања књиге, девојчица од 8 година преписује тај број са малом изменом ˗ не пише име које је отац записао.

У другом делу Прустове потраге „Једна Сванова љубав” девојчица од 8 година пише име своје мајке и прави цртеже измучених животиња. Скрнави књигу тако што брише „љубав”, „Јетрове кћери”, „г. Сван”, „привија на груди” и многе друге које су сада већ неповратно изгубљене.

Девојчица од 30 година зна да је „Једна Сванова љубав” у ствари само једна љубавница њеног оца. 

Отац је изабрао књигу коју њена мајка неће отворити.

Међутим, није рачунао на образованог читаоца, своју ћерку.

„Наша љубав према другима не слаби зато што су они мртви, већ зато што умиремо ми.”

Аутор је мртав.

Тако настаје роман. 



Фројдов б(л)удни живот


Њена психотерапија почиње у несвесном – сну.

Нема белих тепиха и вештачког шипражја већ непозната изнајмљена гаража. 

У једној зимској прохладној шетњи, када јој сестрина рукавица пада са руке, једна жена излази из гараже и позива их да уђу уз речи: „Чекала сам вас.”

(Биће да је двобој)

Сестра улази, она зна да је нико не чека и не разуме зашто мора да уђе. Али жена држи ту рукавицу и биће да је двобој. Можда заиста треба да уђе.

Гаража је хладна, тамна, пуна влаге. Седимо на распаднутим фотељама које је неко заборавио да баци. Уместо умирујућих слика за осетљиве душе, гледамо у алат. Не дешава се ништа осим кратког разгледања и интроспекције.

Психотерапија се завршава доласком једног пара у гаражу за психотерапију.

Тата, мама и син. Три медведа из Толстојеве „Азбуке”.

 – Шта сте по занимању?, упита жена.

Тата медвед одговара: „Вајар.”

Жена уписује грешком: „Варвар”.

И мене пушта на слободу. Каже да нам је истекло време, а нисам проговорила.

На путу до куће, увежбавам своја занимања и могуће деривате:

Ћерка.    Зверка.

Сестра.    Невеста.

Пријатељ.   Непријатељ.

Жена.       Сена.

Мајка.     Немајка.

Филолог.     Археолог.

Писац.      Сладокусац.

Песник.  Весник.

Професор. Диктатор.

Уредник.  Беседник.

Хедониста.   Анималиста.

Након буђења настављам са психотерапијом набрајајући шта све јесам а шта бих могла бити.

Биће да је двобој.


Арнела Лакота


Comments


© 2021. год. Клише, Kliše

Site by The Artifact. Proudly created with Wix.com

Ставови изнети у текстовима нису нужно ставови редакције.

klise-logo-02.png
bottom of page