А која је то највећа лаж на свету? – упита изненађено младић.
Ево овако: у одређеном тренутку нашег постојања, губимо контролу над сопственим животом и препуштамо се судбини. Ето то је највећа лаж на свету...*
Људски род се од самог стварања бавио питањима егзистенције, судбине и зацртаних путањи по којима се сваки појединац током живота води. Да ли смо ми, смртници, творци својих мисли и дела? Или су она, пак, творевина нечег већег од нас, нечег што нас је дефинисало дана када смо се родили? Сходно субјективности људског размишљања и недостатку материјалних доказа, нико не може са сигурношћу изнети тврдњу која би била у потпуности неоспорива. Ипак, пре него што донесете одлуку којој страни ове медаље сте привржени, саветујем да одвојите нешто времена и доживите једно од литерарних блага минулог 20. века – Алхемичара.
Небитно је јесте ли или нисте љубитељ Паула Коеља, за његов први светски бестселер сте сигурно чули. Док пратите пут главног лика, младог пастира Сантјага, паралелно са њим и ви ћете се развијати. Свидело вам се то или не, бићете присиљени да размишљате. Још као деца, имали сте онај један „санˮ. Нешто што сте желели више од свега на свету, нешто чему сте стремили као свом крајњем циљу. Јесте ли одустали од тога? Зашто? Да ли су препреке на путу знак да треба да се окренемо и вратимо назад, или су то само искушења која морамо превазићи како би награда на крају била грандиознија и донела нам већу личну сатисфакцију? На ова, али и многа друга слична питања одговоре можете наћи управо у овој књизи. Лако читљива, без компликованих израза, некима можда делује недостојна своје славе. Ипак, сврха дела јесте задовољити потребе читаоца на етичком, естетском и сазнајом нивоу, што ово дело и успева, посебно се фокусирајући на етичку вредност са циљем да оплемени читаоца. Унутрашње ходочашће на које крећете кроз ову причу отвара врата темама о самоспознаји и доследности сопственом сну. Ова прича говори о једном од најзанимљивијих путовања – о путовању ка испуњењу сопствене судбине. Можда се не слажете са Коељовом филозофијом, и мото ове приче вам на први погледај делује као пропагандни материјал, али ако је тако, заобиђите филозофски аспект и фокусирајте се на развој епизода, њихову међусобну уклопљеност и испреплетеност, и сам естетски ужитак. Појединим читаоцима је заплет неразумљив, што можемо издвојити као један од негативних фактора, јер се људи теже или лакше отварају и повезују са оваквим концептом у зависности од јачине својих животних уверења.
Било како било, филозофска суштина и естетски утисак свакако уобличавају дело, међусобно се допуњујући. Препоручујем ову „филозофску бајкуˮ свакоме ко воли сусрет са дубокоумним мислима, али и онима којима је потребан оптимизам у животу. Протумачите је онако како ви желите јер, на крају крајева, можда је то ваша судбина. Како сам Коељо каже: „Ако нешто довољно јако желиш, цела Васељена се уроти да ти помогне да то остваришˮ.
Бранислав Милојевић
_______________________
*Пауло Коељо, Алхемичар (Београд: PAIDEA, 1997.), 29.
Comments