Како се праве најлепше обланде или књиге у служби стомака

У мојој породици, однос према књизи се мењао генерацијски и ситуацијски.

На који начин?

Мој деда је читао књигу једино када нестане струје. Пошто се то дешавало најчешће у вечерњим сатима, зимским и дугим, онда када би светло постајало неопходно а читуље увелико прочитане, деда би узимао једну насумично одабрану књигу из заједничког ормара (тада још није било модерно да се књиге излажу већ су стајале скривене, затурене, нетакнуте) и читао под свећом или ламбом (његовим личним фењером). То читање је трајало колико и искључена струја, а онда би престајало нагло са њеним доласком и књиге су се брзо враћале у ормар да се нама деци да до знања да се такве ствари раде само у мраку, никада под светиљком, јавно и неспутано.

(То су биле књиге дедовог доба, прокомунистичке, дидактичке, политичке. А деда вам и није био човек догме никада).

Мој отац, пак, читао је књиге из свог малог кутка у ормару који је био претеча полице. Читао је верујући да ми никада нећемо питати шта то чита, представљајући читање као нужну али помало досадну активност на коју је натеран услед лошег одабира филма на телевизији.

(То су биле прорелигијске, исламске књиге. А отац вам није био човек сунета).

Моја мајка, удата за мог оца, читала је једино и само у трудноћи. Каже да јој је тада

наилазила посебна жеља за читањем, као када труднице зажеле неко посебно јело, тако је мајка зажелела „Грофа Монте Криста“. Док је носила мене у стомаку, каже да га је два пута прочитала. Њене другарице саборкиње јој нису веровале, на шта доколица да натера човека да прочита толику књижурину и то два пута! А за то време могла је, ех шта је све могла, а она је изабрала да се отисне у којекакве маштарије и авантуре.

(Моја мајка вам никада није била авантуристкиња и сањалица, а то вам је једна таква књига).

Када сам ја довољно порасла да изаберем своју прву књигу, мајка више није остајала у другом стању, више није нестајало струје и филмски програм је био озбиљно добар. Те моје књиге су завршавале на обланди, свеже спремљеној и исфилованој али недовршеној јер је било неопходно да дебела књига стегне и споји обланду са филом.

Што дебља књига ˗ то боља обланда.

Најбоља обланда икада ˗ два (одвојена) дела Томасовог „Чаробног брега“.

Најгора обланда икада ˗ трагична судбина Ханса Касторпа исфилована од стране читаоца ˗ почетника у кухињи.

Арнела Лакота

Pinterest, teaandrosemary