Клише

Гледао сам црну тканину Како лепрша стопама хоризонта, Прелива се низ поспане капке, Видик се претворио у жеђ, Из сувоце излазећи као...

Када осетиш тиху росу, што свежином ти хлади лице, И та капка са твог лица пада на тло, не окрећи се, Већ пусти да она умире међу...

Истина мојих пожалих страх, Кад пољско цвеће крвљу страда, Слух слепи нестаде у плах, Тело заста, наспрам црвених јада, Очи ситне...

Будиш се. У левом углу паучина као струна виолине трепери, На прозору се пахуље лепе, публика застарелих нота, Од сна деле нас мраз и...