Уметност представља поље где човек од давнина изражава своје најдубље мисли и скривене идеале. Зачетак музике се везује за настанак првих племена, обредних песама и разних обичаја. Оно што спаја музику и поезију јесте ритам. Ритам представља импулс животних путања, од ритма срца до ритма плеса. Тон, ритам и хармоничност можемо приметити у сваком делу, кроз мотиве, садржај, стил... Рефрен је такође заједничко обележје и поезије и музике.
Синкретизам спаја више уметности, и самим тим добијамо једну нову визуру у свет уметниничких стварања. Свет препун тонова, боја, хармоничних варијација у визури између стварног и нестварног.
Трубадури се појављују у средњем веку као композитори и извођачи провансалске поезије. Трубадурима се касније прикључују жонглери, који су уз рецитовање поезије изводили разне акробације и свирали инструменте.
Делове песама наших писаца можемо пронаћи кроз доста песама рокенрола, али и поп музике.
Поп певач Здравко Чолић је отпевао песму „Певам дању, певам ноћу” Бранка Радичевића. Остаје легенда о љубави између Бранка Радичевића и Мине Караџић. Сматра се да је ову песму Бранко посветио Мини. Његову љубав никада није јавно признао, али она је била тајни извор његове инспирације.
Песму „Поезију ће сви писати” Бранка Миљковића можемо приметити кроз наше југословенске рок бендове. У песми „Хоћу да знам” „Партибрејкерса” налази се стих „тамо где је срце тамо сија сунце” у поређењу са Бранковим стихом „тамо где је срце стајаће сунце”, сличност је очигледна.
Такође, група „Бијело дугме” у својој песми „Пљуни и запјевај Југославијо” наводи цитат из истоимене Бранкове песме „ко не слуша песму, слушаће олују”.
Овој групацији додајемо и групу „Забрањено пушење”, која у својој песми „Од историјског Авноја” наводи стихове „слобода очигледно није умела да пева”.
Спој револуционарног духа наших југословенских бендова прожима се са идеологијом Бранкове замисли да у људском говору неће бити таквих речи којих ће се песма одрећи.
Група „Кербер” настала је још давне 1981. године. Група је назив добила по бићу из грчке митологије, троглавом псу са змијским репом који чува улаз у подземни свет. Песма „Кад љубав изда” мотивисана је песмом Пере Зупца „Мостарске кише”. Посвета песме је упућена чак истоименој жени, Светлани. Такође, ова група изводи песму „Сеобе” , у аналогији са истоименим романом Милоша Црњанског. Сличност по тематици и мотивима можемо препознати у стиховима из горепоменуте песме: „Највећи јад је оставити дом, од немила до недрага, пред судбином злом”.
У уџбенику музичке културе за први разред налази се, свима добро знана, песма Јована Јовановића Змаја „Ал’ је леп овај свет”. Прилагодљива је музичком извођењу због свог мањег обима, једноставног ритма и погодног мелодијског кретања.
У уџбенику се однедавно такође налазе и Балашевићеве песме као што су „Дрвена песма”, „Девојка са чардаш ногама” и „Д-мол”. Ђорђе Балашевић је био кантаутор, сам творац својих чудесних изведби и текстова. Његова дела су сама и чиста поезија, прожета душом, свака песма са собом носи причу минулих сећања. За његове концерте се прича да су личили на праве књижевне вечери.
У уџбенику се налазе и песме београдске рок групе „Вампири” „Девојко мала” и „Заљубљена тинејџерка”.
Још многи други аутори, преко рока, џеза и R&B, налазе се у одељку популарне музике коју деца касније упоређују и праве разлику између класичне и данашње музике.
Дотаћи ћемо се и страних музичара, где такође срећемо још оваквих подударности.
Боб Дилан је амерички певач, композитор и песник. Добитник је Нобелове награде за књижевност 2016. године. Ова вест није примљена са одобрењем код публике, јер је он ипак музичар. Ако се осврнемо на његову каријеру која је дуга већ пола века, његове песме заиста јесу права ремек-дела. Реч је о једном ексцентричном уметнику који је говорио праву истину, који изражава бунт против временских догми свих времена.
Arctics Monkeys je енглески рок састав из Шефилда, Уједињено Краљевство. Њихова песма „I wanna be yours” је у ствари песма британског панк песника Џона Купера Кларка. Кључни члан бенда је Алекс Тарнер, који пише сву музику и текстове. На њега неоспорив утицај има и сам Џон.
Кроз уметност наше очи виде тајне светове, а наш ум мисли ванвременски. Кроз авангарду, али и савремено друштво, уметник развија своја средства и видике. Прожимање уметности није нека врста плагијата, већ само један корак напред у стварању нових дела и сарадњи између истих. Читање поезије уз Шопена може само развити уметнички доживљај до врхунца, и приказати неке до тада невидљиве споне. Једно је слушати, друго је чути. Једно је читати, друго доживети.
Јована Цакић