Ватромети су офарбали небо разним бојама. Маса људи се окупила у централном парку поводом организовања војне параде. Било је то прво славље након потпуне катастрофе, која се догодила годину дана пре овог догађаја. Нико није могао да буде сигуран да је постојао било какав узрок, али су последице трајно оштетиле планету Земљу. Неидентификована супстанца гасовитог агрегатног стања је излазила из саме атмосфере чинећи да се сви континенти раздвајају и ударају један о други све док од површине није остало десет великих острва. У овом процесу изгубљена је трећина популације, а настала су разна крволочна створења, чије су главне мете били управо људи. Сакупљањем свих специјалних јединица широм света креирано је 10 такозваних „Региона”, на сваком острву по један. Нажалост, како су ужасни месеци пролазили, „Регион 10” је доживео потпуно уништење. Од тада се ништа није чуло ни о члановима истог, ни о острву које су до тог времена бранили. Тако су настале две теорије које су се могле сматрати приближно тачним. Прва је могућност да су једногласно извршили самоуништење ради истребљења чудовишта на том острву, а друга замисао је да су људи били заражени, па тако и сами мутирали у иста. Било је немогуће утврдити тачност ових теорија с обзиром на то да се нико није усуђивао на помисао да оде и увери се. Сви „Региони” су имали обавезу да стално буду у међусобном контакту, па је неколико врховних команданата одлучило да са поносом и дубоком испуњеношћу присуствује овој паради. „Чудно, изгледа да ипак нисмо сви овде”, приметио је Бриџ, врховни командант „Региона 7”. Сам поглед ка њему уливао је страх у кости: био је висок два метра, мишићав, са гомилом ожиљака на лицу и по телу. У борби против чудовишта је изгубио лево око, па је носио повез. Његова глава је била обријана, па се сваки ожиљак посебно истицао. Иако је изгледао као последња особа коју бисте желели да наљутите, био је веома стабилан и праведан. „Није ми се јављао данас, као да је заборавио да има брата поред свих тих обавеза. Ах, некада се стварно запитам да ли сам игде погрешио”, разочарано је одговорио Домино, в. к. „Региона 1”. Имао је кратку црну косу, браон очи и увек је носио униформу у јавности. Посебан разлог присуствовања овој паради био је његов млађи брат, који је био на челу „Региона 3”. Вече је пролазило у савршеном реду, све док се један грађанин није срушио на тло и кренуо неконтролисано да подрхтава. Специјалне јединице су хитро склониле људе од њега, али је већ било касно. Мутирао је, појуривши ка Домину. Пре него што је било ко могао да схвати шта се догађа, метак је прошао кроз главу мутанта након чега је одмах пао без икаквих знакова живота. Сви су окренули главе у правцу одакле је метак био испаљен и угледали високог мишићавог младића како спушта свој пиштољ, а затим прилази командантима. Дугачка црна коса лепршала је по ветру, носио је црну памучну маску преко уста и носа, а очи су му биле жућкасте. „Нема на чему, Домино. И да, нажалост, нисам заборавио да имам брата”, проговорио је хладним, беживотним тоном. „Ларсусе, где си био цео дан?! На паради сопственог егиона те није било!”, викао је Домино. „Остави се параде, имамо важнијих ствари да обавимо. Бриџ, Кетлин, Хелен, Перси, пођите за нама! Oстали нека се врате својим кућама! Ако будем видео било шта живо напољу, ликвидираћу на лицу места, јасно?!” Сви присутни су тада једногласно повикали: „Јасно, господине!”, а затим се разишли. Када су ушли у главну базу Региона 3, сви запослени су уперили погледе у њих. За то време је обука регрута била у току, па су новајлије коментарисале врховне команданте гледајући их кроз провидно стакло просторије за тренинг. „То је Ларсус! Човече, за само годину дана је обележио цео овај рат!”, са дивљењем је говорио један од регрута. „Чуо сам да је средио читав чопор мутаната без ичије помоћи. Велика је част само бити у истој грађевини са њим!”, додао је други. „Тако млад, а тако невероватан! Постао је пример не само нашег већ и свих других региона! Поносна сам што ћу бити у његовој јединици!”, хвалила га је трећа. Њихов тренер се није радо сећао тренутка који је прославио Ларсуса. Уочи прослављања Ноћи вештица, мутанти су у великом броју напали Регион 3. Борбени авиони су свим силама бранили острво. Цена коју су морали да плате је била језивија од најгоре ноћне море. Заражени пилот једног од авиона је побио своје саборце, покварио ракетни систем и преусмерио авион ка осталим. Ракете су летеле на све стране, а судар авиона је проузроковао до тада невиђену експлозију. Остаци су падали право на пешадију док су преживеле побили мутанти. Тадашњи врховни командант Региона 3, Клауд, послао је једног од најобученијих специјалаца на бојно поље. Успео је да намами мутанте до литице и постави бомбе. У тренутку када су чудовишта доспела до тамо, било је довољно да се активирају све бомбе, што је учинило да се литица повећа и тако побаца цео чопор са исте. Клауд је поднео оставку и именовао њиховог хероја за новог врховног команданта. Име тог хероја је било Ларсус. Окупили су се у његовој канцеларији, сели за великим округлим столом, а затим кренули са осмишљањем планова. „Мислим да нам је свима јасно да имамо велики проблем. Региони 2, 9 и 5 нису показали никакву заинтересованост за сарадњу, а главна мисија нам је да откријемо шта се догодило са Регионом 10. Бојим се да ово више не може да чека, морамо да реагујемо што пре. Дакле, да чујем ваше предлоге”, започео је Ларсус. „Приметио сам нешто веома необично покушавајући да контактирам Регион 10. Најпре нисмо добијали одговор, а онда смо могли да чујемо необјашњиве звукове. Пар сати након тога је струја нестала на целом острву и вратила се тек следећег поподнева”, објаснио је Перси. Он је био на челу Региона 4, који је био задужен за снабдевање осталих региона оружјем и свим потребним ресурсима. Носио је наочаре, бели мантил, био је низак и мршав. Хелен и Кетлин су биле сестре близнакиње које су водиле Регионе 6 и 8. На први поглед су изгледале хладно, али се зато њихово посебно интересовање према Ларсусу није могло сакрити. Обе су имале црну косу, тамнобраон очи и носиле војничке униформе. Иако веома привлачне, Ларсус се није обазирао на њих, већ само на мисије које је успешно обављао. Зачули су куцање. Након што је Ларсус одобрио улазак, до њега је дошао један од научника носећи папир са собом. „Господине, извините на сметњи. Управо смо примили извештај о Регионима 2, 5 и 9” Узео је папир у руке, ослободио научника и кренуо наглас да чита: „Теренска истраживања су открила рушевине на местима где су се раније налазили Региони 2, 5 и 9. Лешева је било свуда, знакова живота није било. Проценат штете износи свега…” „Довољно смо чули. Ко је могао да уради овако нешто?”, прекинуо га је Домино. Настала је тишина. Туга за изгубљеним саборцима је била превелика, а питања је било доста. „Ако није било живота ни у једном од острва, то само значи да нису мутанти. Ово је нешто много горе…”, уплашено је изговорила Хелен. „Жао ми је што ћу ово морати да кажем, али је ипак најпотребније да се открије разлог нестанка Региона 10. Ко год да стоји иза овога, крив је и за сву преосталу штету.” „У праву је. Када откријемо мистерију Региона 10, открићемо и ко је одговоран за остала три региона. Предлажем да кренемо за два дана”, проговорио је Бриџ након чега су се сви једногласно сложили. Није могао да заспи. Све време је покушавао да сам пронађе решење читаве збрке. Устао је са кревета, обукао униформу специјалца, покупио сву опрему која му је била потребна, а затим се искрао из своје собе. Извадио је телефон из џепа и написао поруку свом брату: „Опрости ми за ово, али имам неки лош предосећај. Не могу да чекам два дана. Ако ме нема до поднева, пошаљи појачање у Регион 10. Не покушавај да ме зауставиш”. Ушуњао се у гаражу базе и одабрао један од теренских џипова. Полако је изашао из региона и упутио се ка свом одредишту. Пронашао је чамац који је оставио на обали за посебне прилике. Укрцао се у њега и испловио. На острву није било ничега сем пукотина на тлу и велике оштећене базе. Приметио је да нека необична супстанца испарава из ње и креће се ка небу. Тако је схватио да ипак није сам и да мора пронаћи особу која стоји иза ове катастрофе. На улазу није било врата, па се веома брзо нашао унутра. Ходник је изгледао као да је затворски, око њега су се налазиле ћелије за које је прво помислио да су празне. Загледавши се у отворе гвоздених врата, схватио је да то јесте затвор, али да унутра нису били људи, већ мутанти. Извадио је пушку из торбе и ставио пригушивач. Улазио је из просторије у просторију и схватио да су ходници потпуно исти. Налазио се у великом лавиринту. Одједном, зачуо је кораке како постају све гласнији. Сакрио се иза врата следеће собе и чекао. Четири особе обучене у беле мантиле су ушле у ходник проверавајући затворске ћелије. Ларсус је брзо уперио пушку у њих, убио три особе, а четврту зграбио и повукао са собом. „Одведи ме до вашег вође, иначе ћу убити и тебе и сва чудовишта која држите у овим просторијама!”, наредио је Ларсус. Преплашени научник је климнуо главом и кренуо ка излазу из ходника. Нашли су се у великој, мрачној соби. Није било ничега сем канцеларијског стола, хрпе папира на њему и особе која је седела за њим. „Поново се срећемо, храбри јуначе”, проговорио је док се приближавао Ларсусу. „Требало је да знам да је твој его много јачи од тебе, зар не... Клауде?” Пустио је научника уперивши пушку ка свом бившем врховном команданту. „Једино си ти знао да моја оставка није била добровољна. Сви су те ценили и дивили ти се од те вечери док је мој утицај престао да постоји. Био сам приморан да поднесем оставку након чега сам дошао овде, убио ону издајицу, Марвина, а затим наставио његов посао. Регион 10 није никада ратовао против мутаната, већ их је производио. Коме још треба војска обичних и напаћених људи? Зар није боље да ми се придружиш и завладаш целим светом?” „Шта си урадио са Регионима 2, 5 и 9?”, сада већ бесан подиже тон. Клауд се насмејао на ово питање, а затим убрзо и одговорио: „Били су слаби, Ларсусе. На овом свету нема места за слабости. Убрзо ћеш осетити моћ Региона 10, а онда ћеш сам донети одлуку. Или ћеш ми се придружити, или ћеш умрети у најгорим мукама.” Зачуо се аларм. Све затворске ћелије су се отвориле ослободивши мутанте. Појурили су ка соби у којој су се налазили Ларсус и Клауд. Схвативши да ће убрзо скончати, бацио је своју пушку, затворио очи и раширио руке. Одједном, метак је пробио Клаудов врат након чега се срушио на тло. „Драго ми је да си жив зато што ћу ја да те убијем када се све ово заврши!”, зачуо је добро познат глас. Домино је стајао поред врата одлагајући свој снајпер. „Схваташ да је једини излаз кроз мутанте, зар не?” „Које мутанте?” Из ходника су изашли Бриџ, Перси, Хелен и Кетлин са великим бројем специјалаца. Детонирали су базу, заробили све научнике које су нашли унутра и излетели напоље. Земљотрес и звук експлозије захватили су све регионе. 12. март 2033. Планета Земља је спасена. Биле су потребне године да се све врати у нормалу, али је народ ипак одлучио да региони званично остану у употреби као симбол храбрости и победе над мутантима. Сви врховни команданти били су проглашени краљевима и краљицама, осим једног. Након уништења базе Региона 10, Ларсус је одлучио да се удаљи од јавности. Нико није од онда чуо за њега, али постоје неке гласине да још увек шета Регионом 3 и лови криминалце. Изгледа да се његова борба никада неће завршити.
Лазар Лакићевић
Comments