Песме Јасне Јовановић

Пакао

Венеро, сви ми горимо у паклу,

Различит је само круг.

Афродито, што кријеш се у бисерном стаклу,

Треба да знаш да сам ти друг.

Из ове туге излазим као победник,

Ћутим и прислушкујем шта зборе звезде.

Устајем после пада као ратник,

Суочен са данима који клизе и језде.

Ех, да знадох раније да ће грешници

Пакао напунити цео, лажима и обманама

Анђела бих послао да их у ред доведе.

Куд год да води небески пут,

Лудошћу и презиром обасјан,

У пакао се враћам, то ми је дом.

Метак

Стакло је сломљено,

Као моја душа.

Олово врело

Топи ми чело.

Како сам се само за трен

Претворила у обичну сен?

Али то магновење је вечно,

А дух сам сада заувек.

Опрости ми, мајко,

Што учиних највећи

Од свих грехова.

Нисам се у свету снашла.

Опрости ми

Због суза твојих

И болних јецаја.

Другог излаза нисам нашла.

Јасна Јовановић