Роман „Оставити свет за собом” Маргарет Форстер прати авантуре једне слике с краја 19. века. Париз је град у коме уметност гори вечним пламеном, али и зачетак свих бурних ноћи и неодсањаних снова. Својом степенастом композицијом, овај роман нам нуди приказ како једно дело пролази бурним путем и путује од руке до руке разних жена. Слика приказује ентеријер поткровља сликарке Гнев. Собица изгледа мирно и спокојно, али у себи крије сваки немир и разорена осећања љубавне буре. У потрази за дубљом суштином дела, само пажљиво око може открити његову скривену нит. Привлачност и узвишеност се крије и мистичним лавиринтима дела. Свако дело може имати своје тумачење и свако је валидно. Дојам може бити другачији, али исто тако невидљивом силом може везати различите животе, као што је случај са овим романом. Универзална естетска вредност је као жива енергија, мора се обнавњати да би остала жива. Дела живе своје имагинарне животе у главама својих читаоца. Да ли дела живе зависна од својих читалаца? Шта да је Мона Лиза остала у прашњавом кутку напуштеног замка и заувек ускратила тренутке дивљења? Упоређујући дело са живим бићем, остаће живо докле год се о њему говори. Дело може физички нестати, баш као и човек. Међутим, жива реч остаће заувек жива.
Јована Цакић
コメント