Старогрчки историчар Диодор Сицилијанац описује библиотеку као „место за исцељење душе”. Немогуће је одредити број написаних дела – можемо поистоветити са речима Ролана Барта: „Непребројиви су наративи света”. Непресушни су извори човекове инспирације, а трагови тих творевина чувају се од давнина.
Иако су касније бирали другачија животна занимања, личности као што су Луис Керол, Хорхе Луис Борхес, Ђакомо Казанова, Јакоб Грим су прво радили као библиотекари.
Најстарија библиотека на свету се налази у манастиру Свете Катарине на југу Синајског полуострва основана између 548. и 565. г. пре нове ере. По колекцији древних рукописа се налази одмах после Ватикана.
Пре ње постојале су библиотеке које су од јако великог културно-историјског значаја. Ту спадају Цариградска библиотека и Александријска библиотека. Александријска библиотека је требало да постане дом свих књига. Међутим, хришћани су је спалили сматрајући је паганским храмом.
У спомен старој античкој библиотеци, 2002. саграђена је нова библиотека у Александрији – Индија.
Почев од 12. века, у оквиру манастира, библиотеке су осниване и у Србији, где су постале значајна средишта културног живота. Библиотека је постојала и у Расу, на двору Стефана Немање, а посебно се истиче библиотека манастира Хиландара која је наша најстарија црквена библиотека.
Једна од најлепших библиотека у нашој земљи налази се на Економском институту у Београду, а име је добила по српском, а касније и југословенском премијеру Николи Пашићу.
Библиотека опатије Адмонт највећа је манастирска библитека на свету, датира из касног еврпоског барока. Саграђена је 1776. године. У њој се чува преко 70.000 књига, а неке потичу још из VIII века.
Библиотека манастира Светог Гела у Швајцарској изграђена је у стилу рококоа између 1758. и 1767. У њој се чува преко 160.000 рукописа, доступно је и преко 1650 инкунабола. Створена је и виртуелна библитека која нуди шири приступ рукописима.
Национална библиотека Француске основана је 1461. са седиштем у Паризу. Њен главни задатак је умрежавање (дигитализација) свих књига, зборника, радова, новина, часописа и остале штампе обављене у Француској. Садржи преко 40 милиона публикација.
Библиотека Џорџ Пибоди настала је 1878. У Балтимору, САД. Настала је првенствено као истраживачка библиотека, а данас је доступна свима.
Манастир у Улму (Немачка) је барокни бенедиктански манастир. Основан је 1093. и проширен 1714. године са библиотеком у рококо стилу.
Краљевска португалска читалачка канцеларија представља јавну библиотеку у Рио де Жанеиру, основану 1887. Краљевски кабинет издаје часопис „Convergência Lusíada” (семестар) и промовише курсеве из књижевности, португалског језика, историје, антропологије и уметности углавном намењене студентима универзитета.
Zhongshuge је књижара и библиотека у Кини. Користећи огледала и степенице, „мердевина хала” је рефлектујући лавиринт који паметно поставља полице за књиге у степеницама. Како се посетиоци крећу кроз простор, они се доводе у надреалну бескрајну авантуру створену оптичком илузијом.
У кораку са временом и добом дигитализације, научници стварају нове могућности погодне својим корисницима. Пројекат Гутенберг је започео Мајкл Харт 1971. године са циљем да све књиге пребаци у електронски облик. Европска библиотека је сервис на интернету који нуди приступ ресурсима 47 националних библиотека Европе. Ресурси обухватају књиге, новине, часописе, аудио-записе и друге материјале.
Да ли ће за неколико деценија нестати књига у нашим рукама, а остати само у електронском облику, остаје одлука на нама.
Јована Цакић