Ово је битка, рат, а губитак могу бити ваша срца и душе.
Нису то била много другачија времена од данашњег. Традиција, част, дисциплина и одличност речи су које се до бесвести понављају генерацијама младих, још необликованих духова. Дечаци чија незрелост не познаје тежину ових израза полазе на пут њиховог безусловног усвајања. Име ће им се писати великим словима и памтити у професији за коју се определе. Упркос свему, нису то њихови снови. Срећно је само неколико појединаца којима се лична очекивања поклапају са друштвеним. Беле мантиле, адвокатске канцеларије или војничка одликовања измаштали су родитељи у складу са сопственим прохтевима и условима времена. Оно о чему душа машта далеко је на дну бића, сакривено од закона који диктирају други.
Скоро више од три деценије навршио је један од најиспиративнијих филмова свих времена. „Друштво мртвих песника” светлост дана угледало је сада већ давне 1989. године. Сценарио је писан по истинитим догађајима из средњошколских дана Тома Шулмана, који је убрзо у тој категорији однео и Оскара. У главној улози нашао се чувени Робин Вилијамс покупивши велики број похвала и одушевљење публике. Слободан дух, бескрајан шарм и добродушност упакована у лик професора енглеског језика и књижевности, Џона Китинга, као да су се поклопили са стварном личношћу глумца. Овом улогом стекао је још већу популарност због чега се она сматра једним од његових најбољих перформанса. Како обично бива, филмском остварењу претходи књига, али је у овом случају другачије. По завршетку снимања, Ненси Клајнбом издала је краћи роман инспирисан невероватном причом, који носи назив као и филм.
Један човек можда није у стању да сам да одговор на питање како се пише поезија, шта је у животу важно ни која је тајна тог, човеку највећег, поклона. Али, када се сусретне са седморицом момака који их себи још увек нису ни поставили, представиће се као неко ко зна шта треба урадити. У престижној академији „Велтон”, где деценијама владају строги закони, часови књижевности су слобода у малом, уточиште где свако може бити оно што заиста јесте. Професор Китинг, особењак, пред животом не показује страх, а пролазност га се не тиче. Њега године не спречавају да се идентификује са капетаном из Витманове поеме, да дела тумачи срцем и машта о обнови „Друштва мртвих песника”, чији је у младости био члан. Уметност његовог позива је уметност постављања правих питања. Вођен слободом, неукротивим духом и љубављу према наставничком позиву, дечаке на академији учи врлини, разумевању, размишљању, али и упорности и истрајности у сновима који не треба да буду родитељски, већ само њихови. Тако су Нил, Тод, Нокс, Чарли, Ричард, Стивен и Џерард у несрећи друштвеног затвора накратко пронашли срећу слободног одрастања. Професор Китинг им је показао да су њих седморица довољни да обнове снове, поредак, свет и Друштво мртвих песника.
Баш као што су велики критичари говорили, највећа дела увек носе универзалну тематику. Најтеже и најлакше јесте одредити је у овом изванредном остварењу јер она обухвата све што човека окружује. Окови друштва не скидају се бомбама и ножевима, него цепањем упутства за тумачење књижевних дела. Ученици ће волети само онај предмет који могу да усвоје слободно и само оног професора који испред ауторитета ставља пријатељство. Љубав према образовању и жеља за истим преноси се једино схватањем његове лепоте и слободе коју нам доноси. Латинске изреке добију смисао тек када се вежу за ситуацију која је целим бићем доживљена. Carpe diem, делом и ликом поручио је професор Китинг, поистовећујући књижевност са животом.
Поред Оскара, остварење је награђено и наградом БАФТА за најбољи филм. Већ дуги низ година преноси поруке и подучава како старије, тако и млађе генерације о јединствености и слободи, али и о лепоти уметности. Џон Китинг са својих седам витезова, храбрих и јединствених сањара, вишедеценијска је инспирација сваког човека који тежи да пронађе себе.
Анђела Нешић
Comments