Топлина

У моје кости

Уселила се студен

Под изговором да је морала да порани

Јер јој је отишао последњи воз.

Синоћ су ми речи запеле у грлу

Желећи да изађу напоље

Изгубиле су се у лавиринту смисла

Исправног и једноставног који толико личе

Вредности које саме себе не цене

Слаткоречиво лажући

Да ја све то имам.

Кроз моје очи лепрша хиљаду птица

Венама струје сопствене песме

И трују крв лажним мислима

Које ће однети нека нова зора.

Тада ћу продисати.

Brian Garcia, Unsplash

Марија Јовичић