Спокој

Недеља.

Када се небо сручи на нас

Волим да легнем пријатељу у крило

Допустим да ме милује, да не боли

Иако ризикује јер зна да му се у том трену

У крилу и дому

Налази легло змија.

Недеља, олује и градови

Гасе нам радио, још један дан и сан

На столу свећа иако светлости нема

Карте нас сликају расуте по поду

Љубавници одлазе, Торањ се руши

И горимо.

Море смо и пустиња

Дубина у твојим очима.

Корак по корак, (о)стани!

Умало да нагазимо на стих

Украшћемо га улици

Потом ставити као знак поред пута

Како би Он могао да се врати.

Недеља.

И сунце, и киша, сјај и бездан.

Недеља.

И живот, и смрт, нада и безнађе.

Недеља.

Гробља и фестивали, страст и нестајање.

Недеља.

Johhanes Plenio, Pexels

Марија Јовичић