Недеља.
Када се небо сручи на нас
Волим да легнем пријатељу у крило
Допустим да ме милује, да не боли
Иако ризикује јер зна да му се у том трену
У крилу и дому
Налази легло змија.
Недеља, олује и градови
Гасе нам радио, још један дан и сан
На столу свећа иако светлости нема
Карте нас сликају расуте по поду
Љубавници одлазе, Торањ се руши
И горимо.
Море смо и пустиња
Дубина у твојим очима.
Корак по корак, (о)стани!
Умало да нагазимо на стих
Украшћемо га улици
Потом ставити као знак поред пута
Како би Он могао да се врати.
Недеља.
И сунце, и киша, сјај и бездан.
Недеља.
И живот, и смрт, нада и безнађе.
Недеља.
Гробља и фестивали, страст и нестајање.
Недеља.
Марија Јовичић
Comments