Сенка*

Самоћа и генија браћа су нераздвојна:

одговор на вечно питање је вечно Да**.

Ко год да ти каже погледа озбиљнога

да ће проћи сенка човека нераздвојенога

од оних који му личе – издаја језика затупелог,

нека ућути у твом уму крик мученика оголелог

у патњи муке која је скривени дар

ономе који је обећани цар.

Устани Царевићу, обећању богова,

кога су снели до сада о смртности овога

света као нечем вредном зависти

и циљу бесциљне празнине пакости!

Круну ће ти дати саме Музе, те предивне силе

што су од човека малога бога створиле.

Плати цену за коју ти је магловита Судбина

у руци оставила довољно дуката златна:

а ја, Сенка што се од тебе не одваја

даћу ти Аметист што ми је оставила Дијана

и, знај, да се од Бакусовог вина са овога камена не опија.

Тиме украси чело доказа да си изабран

да владаш светом који је од вечног прогнан.

Од царевића слаб човек лако постаје роб савладан :

постанеш ли као отац, свом народу бићеш огаван.

Скупи сву снагу у рукама мученика

да носиш терет Сизифова имена :

шта човек не стигне постићи за живота кратка

Судбина односи за сва времена.

*Приликом читања имати у виду Јунговски концепт Сенке

**Алузија на Ничеово питање о животу у Тако је говорио Заратустра

А. С. Кашканов

Клише