Руке грле, а не знају кога,
Над небом се надвили облаци,
У тој тами свуд одзвања туга,
Мирис бола и тешки кораци.
Свако плаче док над својим тужи,
Годинама скупљала се туга,
Кад се она са животом здружи,
Нема више ни брата ни друга.
Отровани, заражени људи,
Изгубили све што су имали,
Сад их мржња из тамнице буди,
До јуче су срећни се смијали.
Једни друге криве, оптужују,
Лијече душу, а знају да гријеше,
Недужнога са кривим здружују,
Док душмани на то им се смијеше.
Свак у срцу носи своју тугу,
Мржња блиједи, живот иде даље,
Рат се сврши, трагове остави,
Ал' Бог с неба поруку нам шаље.
Волите се и љубите људи,
Не дијелите људе поред Бога,
Под истим сте родили се небом,
Везани сте једни за другога.
Јадранка Делетић
Comments