Марионета

Марионета сам што по туђим правилима живи,

Дању обичан смртник, ноћима вечно решење.

Лаж седи нага у фотељи, истина се покајана криви,

Колена уроњена у пепео тражила су узвишење.

Заборав сам што у рупама сећања обитава,

Страх и олакшање, нада и безизлазност.

Васељена одједном уруши се читава,

Из њених крајности васкрсла је понизност.

Смртност, предрасуде и понижени људи!

Преки суд је погрешио, наша је слава!

Пролазан и усамљен филантропу се чуди,

Руб туђег капута вукла је рука дрхтава.

Патетика, реалност, машта и јава

Нису никада нашле заједнички смисао.

На чијем јастуку он бесмртан спава?

Испод чијег кишобрана је вечерас покисао?

Марионета сам што по туђим правилима живи,

Дању обичан смртник, ноћима вечно решење.

Лаж седи нага у фотељи, истина се покајана криви,

Колена уроњена у пепео тражила су узвишење.

Kulbir, Pexels

Марија Јовичић