Заборав

Беше то давно, пре много лета:

Мисао чудна у глави се зби.

Сећања на њу жива су сета,

Пред њом смртници били смо сви.

Беше то давно, пре много лета:

Читава васељена стала је на длан.

Сена међ' зидове забринуто шета:

Испраћен је још један неостварен сан.

Беше то давно, пре много живота:

Мрак се спустио у кости, у град.

И последња наша потонула је флота:

Коме ти плове мисли, где си ти сад?

Беше то давно, пре много лета:

Мисао чудна у глави се зби.

Сећања на њу жива су сета,

Пред њом смртници били смо сви.

Danila Giancipoli, Pexels

Марија Јовичић