Жут Месец и бел курјак
- Данијела Вељковић
- May 15
- 1 min read
У планин бел курјак сам жално ви́је.
Над студен́, бистар пото́к
жут Месец горке сьлзе́ низ бледи́ образи́ љије.
Рове́ Месец алуга дзавни́, сво се ли́сје на њу пре́врта.
Зьшто ро́веш ?
Бел курјак Месец жут питу́је.
Месец на курјака казу́је.
Уба́ву сам Дзведу́ прикај мен има́л,
високо́ се на небо си́лан ветар раздува́л
Дзвезду́ ми од мен одвоји́л, од небо високо́ ју обори́л,
у студе́н пото́к ју удави́л.
Ни глас Дзвезда́ неје́ испушти́ла
сьм се ти́јо у дли́бок пото́к угаси́ла.
А ти, што вијеш ?
Месец жут курјака бело́г кроз сьлзе завреву́је.
Курјак му муку своју́ тешку казује́.
При́кај мен беше бела́ ми љуба мoја́ мила
што ме сву́декај како́ сенка пратила́.
Кроз алугу пуче пушка, си́лан се прасак проломи́л,
оловни куршум проклети љубу усрце погоди́л,
вољену моју́ усмрти́л.
Курјак тужно ви́је,
Месец си́лно рове́,
а тьвна ноћ, студена́
пьлгчка́ј кам бе́л дьн тече́.
Данијела Вељковић

Алуга – шума ,Бе́л – бео, Ви́је – завија (огашаванје вука), Дзавни́ – одјекује, Дзвезда- звезда, Длибо́к – дубоки, Дьн – дан, Жално – жалосно, Зьшто – збо чега, Завревује – запитује, пита, Има́л – имао, Ју – њу, Кам – према, Казује́ – говори , Курјак – вук, Куршум – метак, Ли́сје – листови, Љи՜је – лије, пролева, Љуба – вољен, Неје́ – није, Одвоји́л – померио, одвојио. Обори́л – одгурнуо, Пото́к – поток, При́кај – поред,Погоди́л – погодио, Пьлгчка́ј – полако, Рове́ – плаче,Студе́н – хладан, Сьм – само, Сьлзе – сузе, Си́лан – много јак, Свуде́кај – свуда, Убаву – лепу, , Удави́л – удавио, утопио
Песама је писана на Призренско-тимочком дијалекту (сврљишки говор), са меким полугласом ь
Comments