Врис*

Тај смисао што ми значи

И жилет што сече вене

Што и слабог прави јачим

Сила што помера стене

Тај баласт што се силно

Нагомилао у оку моме

Станује ко море мртво, мирно

Та „сламка међу вихорове”

Тај додир од нетакнућа

Сенка твоја што често бежи

И даљина од чезнућа

Загрљај што кожу јежи

Честица у васиони целој

Луча једна, довољна да сија

И та невиност у белом

Нада што у смртном клија

Прозор у тебе самога

Књига још ненаписана

Нит далекога и давнога

И неких твојих нових дана

Жеља да си од себе већи

Од човека те ка анђелу води

Та насушна потреба - то су речи

Ти њу и она тебе роди

Сама, а ипак моћна, вредна

Ужилила се попут корена

И у мени живи једна таква

                        Неизговорена

Pinterest, biviviviki

* Реч „врис” је кованица нашег песника Лазе Костића и означава дуготрајно вриштање, врисак који се истиче силином и дужином трајања