Тај смисао што ми значи
И жилет што сече вене
Што и слабог прави јачим
Сила што помера стене
Тај баласт што се силно
Нагомилао у оку моме
Станује ко море мртво, мирно
Та „сламка међу вихорове”
Тај додир од нетакнућа
Сенка твоја што често бежи
И даљина од чезнућа
Загрљај што кожу јежи
Честица у васиони целој
Луча једна, довољна да сија
И та невиност у белом
Нада што у смртном клија
Прозор у тебе самога
Књига још ненаписана
Нит далекога и давнога
И неких твојих нових дана
Жеља да си од себе већи
Од човека те ка анђелу води
Та насушна потреба - то су речи
Ти њу и она тебе роди
Сама, а ипак моћна, вредна
Ужилила се попут корена
И у мени живи једна таква
Неизговорена
* Реч „врис” је кованица нашег песника Лазе Костића и означава дуготрајно вриштање, врисак који се истиче силином и дужином трајања
Comments