Воли ме
Када остарим
И када ми лице
Буде пуно бора.
Воли ме
Када остарим
И када моје
Плаве праменове
Замене оне одвратне
И беле власи.
Воли ме.
Када ми
Прсти промене облик
И када више нећу моћи
Да те држим за руку.
Воли ме
Када постанем
Стара и трапава.
Чак и када поломим шољице
И проспем топлу чоколаду
Свуда по себи.
Воли ме
Када моје уши
Толико остаре
Да више нећу моћи
Да чујем ни оне
Најлепше звукове
Твоје гитаре док је свираш.
Воли ме
Када се умажем џемом
И када промашим уста.
Воли ме
Када ми спадну
Наочаре за вид док читам.
Када се саплетем
И када загубим иглу.
Воли ме
Оног дана када
Престанем да пишем.
И не љути се
Када те терам
Да ми читаш Антића
До касно у ноћ.
Воли ме
Када заборавим све,
Наше датуме и године.
Наше заједничке тренутке
И све наше шетње.
Воли ме
Када не знам више за себе.
Воли ме
Јер ја ћу увек волети тебе.
Александра Вукић
Comments