Владан Лазић, избор из песама

Платонске пучине

Пливај у морима,

Где со не дира ране,

И образи сјаје

Где очи су суве,

и заласци гужвају дане.

Како те се само сетим,

Гризем маслинове гране,

и дишем на препад

Али не умем да одлетим.

Можда говор никад,

И не чујем ти више,

Срце крстио сам,

и сад гледам како љубав воде,

све те ледене јануарске кише.

Сањиви крајеви

Кажи ми неку тајну,

Трнем од слада мраза,

Уморног јутра,

Носталгично, све ме дирне.

Знам да се плашим буђења сутра,

Кад ми пучине без тебе,

буду тако мирне.

Понекад ми се чини,

да познам вече,

Којем даш цело тело,

не видим ни искре,

а ко на врху мермерног капитела

све је тако бело.

Клише