Свирачи ме песмом прате,
крчмари ми вино точе.
Не питај ме ништа, брате,
ни ти мајко, ни ти оче.
Виолина тихо свира.
Што ми душа нема мира?
Ко ме то у ситне сате
подно срца иглом боде?
За ким ове очи пате,
за ким ове ноге ходе?
Виолина тихо свира.
Што ми душа нема мира?
И године већ пролазе,
свака 'тица гнездо свије.
Успомене не одлазе.
Давно она моја није.
Виолина тихо свира.
Што ми душа нема мира?
Сви се птићи разлетеше
по широком белом свету.
Мене самог оставише
јер одустах ја у лету.
Виолина тихо свира.
Што ми душа нема мира?
Па нека је рајско цвеће
процветало око мене.
Ја волећу један цветак
што у мојој башти вене.
Виолина тихо свира.
Што ми душа нема мира?
У мене је судба горка.
У мене су сузе хладне.
Иза мене је поворка,
испод мене руке јадне.
Виолина тихо свира.
Што ми душа нема мира?
Бранислав Милојевић
Bình luận