Цвијет
Тамно бордо боје, ноћу би помислили
Па чак се и заклели да је црн
Цвијет
Заправо врста дјетелине
Стајао је поред прозора
Ноћу би обрао своје четири лиске
А јутром би са зрацима сунца пружао лиске ка небу
Бакино објашњење је било да заспи
Да ту особину дијели са нама
Моје пак, да га краси умијеће умирања
Дјетелина памти оно од јуче
Како сам убила малу птицу
ушушкана испод перја
у слами
која је воњала на влагу
почела су пуцати кокошија јаја
ишчекујући
нестрпљива мала рука једно напукло
хитро отворила
жута глава
крила
затворене очи
ушушкано у розе мајицу
поред пећи на дрва
сићушно биће
понекад би задрхтало
и на концу
заспало
сузе
тада ме је први пут покосила савјест
ријетко плачем
данас ниси ту
горе је хладно
како си?
јесам ли ти испричала да сам ономад убила малу птицу?
Николина Крунић
Comentários