Ти си залазак сунца у очима несрећних,
Молитва уплашеног болесника,
Последња нада пред трептајем ока,
Ти си самоћа која ме ноћима додирује.
Ти си црвена у мом црно-белом свету,
Дом о коме невољени тихо будни снивају,
Топлина која је замрзла моју хладноћу,
Ти си сваки човек кога сам само једном волела.
Ти си слика коју урамљујем иза зида,
Шапат који чујем у соби пуној буке,
Обећање си које леву руку ми је спалило,
Леву руку која је мир нашла у твојој десној,
Ти си љубав коју говорим на свим језицима.
Ти си истина којој су све лажи поверовале,
Песма си коју пишем овде и сада,
Пролеће и један наш кишни петак,
Ти си моја љубав у очима туђих растанака.
Марија Јовичић
Comments