Смрт чека док човек пуши своју цигару

Ја сам Андрићев Ћамил,

Ово је моја проклета авлија

И ја сам у њој проклет

Несрећни син који

игра различите улоге

А нисам научен да играм

Зато пушим посматрам

И размишљам

Ја сам човек кратког века и погрешног првог корака.

Ја сам један од браће Карамазових

Сви мисле да сам Аљоша али ја сам Иван

Бога прихватам не и његов свет

И зато храмљем ка погрешној левој страни

Док пушим стојим и гледам

Шејтан се повукао пред овим људима и поклонио.

Ја сам Ахмед Нурудин

Шејх урушене куће

Ауторитет сопствених порива и страсти

Крив јер је човек

Бунтовник јер је немоћник

Онај који је све своје снове утопио.

Смрт чека док пушим своју последњу цигару и изговарам ја сам то!

Пушка је наставила да се пуши након што је угасила моју цигару.

Клише