Ријека
у теби се сакрила ријека
чујем како протиче
и док ме грлиш
десет малих вирова ме вуче
па опрезно
побјегнем дуж обале
згазим стару пужеву кућицу
подерем стопало
сквасим ноге до чланака
и на врелом дану издалека опипавам сан о дубинама
ја
жедна
и уплашена
Самоћа
поглед кроз прозор
приземље
небо се спустило до траве
несклад тамноплаве и зелене
ударци о стакло
чарапа има шавове код прстију
репризирају домаће серије
имам три цигарете
немам кишобран
мај
Николина Крунић
댓글