Приморје

Причају да се велике реке

тужно уливају да начине море.

Сада кад знам не мислим више

да мени може да буде горе.

Где ли си ноћас заноћио срећан?

Ко ти на снажним грудима спава?

Теби видици, а мени зидови

ноћас су шумна пучина плава.

Волим кад причаш о путу бродова

који се везују за мирну луку,

јер када причаш твоје ме речи

ко да си овде, држе за руку.

Видим те како познајеш разлог

због ког сам напрасно постала стара;

и песма од смрти што ме је спасила

била је песма срећних морнара.

Ако се дрзнемо да се упознамо

олуја би скрхала сво моје знање;

Бог би ме казнио што жељна љубави

дирам у твоје непостојање.

Анђела Нешић