СТРАНЧЕ
Кажи ми, странче, како то мислиш
на пола моју земљу да делиш?
Знаш ли ти где су светиње моје
и како то мислиш другде да селиш?
Како ћеш воду ти да премостиш
из које преци моји су пили?
Знаш ли колико година пре тебе
по овом тлу они су газили?
Можеш ли, странче, ти брда ова
померати тамо где ти је воља?
Можеш ли пренети с брдима мојим
све моје њиве и житна поља?
Како ћеш, странче, гробове моје
и кости предака мојих да селиш?
Реци ми, Бога ти, како то мислиш
да срце од душе тек тако делиш?
Одакле теби право да судиш
о томе ко има право да живи?
Нећеш ти мени причати које
семе ћу сејати у мојој њиви.
Зашто ти, странче, долазиш к мени?
Ти да ме учиш о правди и миру?
Ти, што си тамо где сада живиш
узрок великом крвавом пиру!?
Није ти страно ништа до патње,
страдања људска и много жртви. Сведока томе много је људи,
племена живих и душе мртвих.
У ПОВЕРЕЊУ
Поверавам се једном маслачку,
чини ми се да ме искрено разуме.
Шта год да кажем, он клати главом
иако говорити са мном не уме.
Једном му рекох на ветру благом
да ћу због ње право у Саву;
тако се љуто њихао, клатио,
умало тада не изгуби главу.
Сећам се, ветар је неки дувао страшно,
а он стар, бео и сед.
Jа му говорим о моме проблему,
а он се клати и слуша потпуно блед.
Кад једном прођох тик поред њега,
а њему не послах никакав поздрав,
опет се почео клатити тако
да умало оста сасвим гологлав.
Зато у поверењу ја све му причам
јер знам да ме најбоње разуме.
И знам да ме стрпљиво слуша
иако са мном причати не уме.
ВОДЕНИЦА
Воденица стара ћути,
зуби су јој отупели.
Нема више помељара
што су некад у њој млели.
Стара српска поточара,
изнемогла, оронула,
Kолико је гладних уста
она само нахранила?
А сад тако сред корова,
остарела, тужно вене.
Oсташе са њом да вену
сетне болне успомене.
Српски Вук
Comments