Поезија Српског Вука I

СРПКИЊА

Нешто мири светим миром

к'о пролећни пупољак.

Разгали ми душу сетну,

мирише на босиљак.

А одједном зачух клепет

и зврцави звук ланчића.

То бејаше звук дуката

и украси опанчића.

Гласак танки умиљати

протегну се поред мене.

Зачух жубор питке воде

прожети кроз усне њене.

Затим оно што угледах,

обори ме вазда с ногу.

Као да је направише

по укусу драгом Богу.

Као Богу намењена

родитељ је направио.

К'о за самог Бога вишњег,

да је неко њу правио.

Као горска вила љупка

с две кикице исплетене,

кошуљица тесна, бела,

а свуд шаре извезене.

К'о пролећна горска вила

у прелепој цветној крошњи,

стоји она испред мене

у најлепшој српској ношњи.

Лицем чистим као божур,

мирис драги од босиљка

и Божијој рани мелем:

та прелепа Српкиња!

Ivan Jevtić, Unsplash

МОЛИТВА ЗА ПАЛЕ БОРЦЕ

Понизно се клањам теби,

о свевишњи чудотворцу!

Подај мира и спокоја

сваком палом српском борцу.

Сачувај их сваке муке,

нек у миру почивају.

Jер анђели беху твоји

што слободу даривају.

Чувај, боже, пале борце,

сву ту нашу часну децу.

Молим ти се, о свевишњи,

теби и твом сваком свецу.

Нека им је лака земља,

нек спокојно бде над нама

јер платише скупу цену

и падоше у мукама.

Aaron Burden, Unsplash

БОГУ ЗАХВАЛАН

Звони звоно, ја се крстим,

поклањам се Богу драгом.

Захвалан сам му за здравље,

што не клонух својом снагом.

Што доживех ове часе,

што још могу да говорим,

молим му се, захваљујем,

па се благо ја поклоним.

Сваког дана ја се молим

када чујем звона звуке,

да ме чува од порока

и земаљске сваке муке.

Знам да вишњи на нас гледа

и по делу сваком суди.

Свако ће свој суд добити:

по Исусу ил’ по Јуди!

Awmleer, Unsplash

Српски Вук