Наша кућа
У нашој се кући не играју карте
не кува се ручак недјељом
нити се чује плач
Сакрио ми је пепељару
ја њему Хамсунову књигу
У нашој се кући мисли кувају као у гротлу
украо ми је стих
Издаја!
Гађала сам га тањиром
Иде нам лијепо
ако изузмемо то да немамо кућу
И нисмо множина
Зуби
Жена од постања издржава
ма стисни зубе!
Нису млијечни
одрасла си
Преживи!
суза је слабост
Стисни зубе!
Скупљам их поломљене сад
у теглу са натписом
Издржала сам
Пијетао
Улице су говориле да је живот ишчезао из њене куће
да је као подсјетник на живот остао само пијетао и његова
бука јутром
Мрзила сам улице
и пијетла
посљедњи пут кад сам је видјела
Животом је везла болничку плахту
Помало забринута колико прашине ће се накупити док се не
врати
Успаванка за кћер
Негдје у неком куту свијета
дјевојчица сједи
Уплиће власи и мисли у плетеницу
сања о некоме
можда о дјечаку
можда о одраслој себи
Молим те,
сањај о себи у будућности
сваки дан си јој ближа
Буди боља
сретнија и спретнија
А дјечаци свакако маштају о лопти и када одрасту
Николина Крунић
Comments