Поезија Николине Крунић II

Наша кућа

У нашој се кући не играју карте

не кува се ручак недјељом

нити се чује плач

Сакрио ми је пепељару

ја њему Хамсунову књигу

У нашој се кући мисли кувају као у гротлу

украо ми је стих

Издаја!

Гађала сам га тањиром

Иде нам лијепо

ако изузмемо то да немамо кућу

И нисмо множина

David Gonzales, Unsplash

Зуби

Жена од постања издржава

ма стисни зубе!

Нису млијечни

одрасла си

Преживи!

суза је слабост

Стисни зубе!

Скупљам их поломљене сад

у теглу са натписом

Издржала сам

Rodolfo Clix, Unsplash

Пијетао

Улице су говориле да је живот ишчезао из њене куће

да је као подсјетник на живот остао само пијетао и његова

бука јутром

Мрзила сам улице

и пијетла

посљедњи пут кад сам је видјела

Животом је везла болничку плахту

Помало забринута колико прашине ће се накупити док се не

врати

Yves Chaput, Unsplash

Успаванка за кћер

Негдје у неком куту свијета

дјевојчица сједи

Уплиће власи и мисли у плетеницу

сања о некоме

можда о дјечаку

можда о одраслој себи

Молим те,

сањај о себи у будућности

сваки дан си јој ближа

Буди боља

сретнија и спретнија

А дјечаци свакако маштају о лопти и када одрасту

Masha Raymers, Unsplash

Николина Крунић