Поезија Миреле Рагиповић
- Мирела Рагиповић
- Sep 1, 2021
- 1 min read
Updated: Sep 15, 2021
Рупа
У рупи, која је настала још у рату,
Ставих шибицу да бих окачила слику мртвих људи,
Који ће на том зиду још једном бити спаљени
јер живе!
Зачеће
Крв сам кроз сито сејала,
Да тебе не остане.
Испијала је свежу!
И опет би се зачео у мени!
Робиња
К'о робиња пред тобом стидно стојим,
Дрхтаво тело, бледо!
Од силних окова који ме стезаху.
Само је стид знак да сам жива!
Грчевито руке стежем, да се саберем!
Јер џелат си ти што читаш!
Крваве руке водом не переш!
Живот – смрт, само једном брише!
Мирела Рагиповић
コメント