Унакрсно крштење ви Бог се јави и истину дао народу к свима Зашто људи мрзе једни друге тако много Да не виде ништа испред себе? Због чега људи вјерују да лаж отвара нова врата и да сваки дан је онај који не заборавља се када вријеме не може да излијечи неке ствари и смисао појам који даје ово ново вријеме у кварталу погрешности и исхитрења за богобојазност казна мора да постоји али тко може да управља нама самима јер ми смо једна раса неотесана гдје друге свјесно повређујемо и онда када погријешимо ми хватамо увијек себе за једну длаку у иглу сијена која је невидљива чак од саме игле претварајући ове неке путеве чудне у богобојазност самоће лаж је оно што човјека открије на крају пута али људима треба показати свјетлост јер овај свијет је погрешан због правила и обећања лажних вјеровања да је све шарено а нико од нас неће схватити још вријеме је ослонац и пријетња велика од које се тешко можемо спасити док је нама неких устаљених правила касно је за нека оправдања и грешке живота јер смисао наше среће је постојба сама да ми смо само окорјели ратници времена тешка и да наши осмијеси красе нове димензије јер на свакоме крају пута стоји наш разлог живота а ако не вјерујемо у њега сљедује нас јако тешка казна! под канџије смо дошли свијет престаје да нас воли клима се увећава опет два пута слојеве хладноће и врелине оставља траг на тијелу а руке панте кораке стидноће јер од гријеха тешко можемо се сапрати олако!
Парадоксна спорадичност љубав у јануару прекрижена је постала јер снови су постали уморни од бјежања године чекале су нијемо на задњи позив тишина што превладавала је сваким ритмом стопа у сјени и зрно соли постаје јасна плоча зашто и даље је све постало тако црно гдје свјетови постају све бљеђи и окрутни зашто љубав увијек прекрижена ће да постане након много година бјекства од стварности и тишине што мук ће да на површину исплива? да ли је човјек остао без свога имена у оно вријеме када тешко је све постало и убица меког срца излази на слободу да вјечно чини невоље међу људима злобници владају овим свијетом одавно јер она доброта постала је мање вриједна данас све теже прихвата се пораз када љубав дотакне само тло постигнуће од животног епитета став приказује да и поред свега нада јединствена постоји за сваки тренутак који ће да прекине разум истине претходно откривена чаробним серумом вјероватно парадокс спорадичности настаје временом које ће и даље да буде тешко облаци су сиви и киша је падала смочила све око поља житних љубав прекинута и лаж је обећана дата завјет и дозвола за љубав осуђена је на пропаст зашто и даље надање вјечно постоји када име је прекрижено за вјечност? вјеровање и сумње лажи и обећања прековремени говор тијела одавао је знаке да љубав и даље лежи у цикличности спорадичности парадокса мутног блата и муља по образима оцртана свјежа и недоречена маст са тијела скида се сапуном али љага никада!
Трепет у жаруљи Сунце се појавило на нашим видицима нови дан долази након поларне ноћи природа се буди и даје обећања дивна да наш свијет је добар и главни циљ боравка нашега је да будемо што бољи људи и градимо свијет за неке боље и љепше средине трепет у жаруљи остварују нам очи наше жељне љета након ове досадне тиме јесени која окупира мисли исхитрене спремне да гледамо са разгледница наших само да нам је здравља и среће а остало ће да буде како је суђено немогуће је да свијет буде тако чудан јер у свакој чувеној чудности лежи по један грам истине расказ знања који дају нам очи снене да бјежимо од неких проблема наших и љепоте ми сами себи пресуђујемо корист од тога јесте да будемо само дио приче свјеже која даје нове трагове постојања јер наша срећа је оно што градимо и дајемо другима око себе радосно јер смисао нас самих је бити што јесмо јер опет смо само опстали привремено када ништа друго нам остало још није важност јесте да жаруља свијетли као у некадашња стара доба гдје стајала је храна на сред стола и радовали се тим бољим временима која судбина нам је дала на чување сада када времена нека нова долазе све се мијења, људи бјеже за телефонима више не зна се нико како изгледа побјегли у туђину и од проблема исто тако јер ипак тамо је најбоље сада све док носталгија не удари под своје и да нам јасноћу говора да ипак само смо кроз читав живот само једна мала искра у жаруљи која свијетли!
Commentaires