Писмо дечаку

Иди, сакриј се у неки мрак

загрли тај јастук и исплачи се

нема ту ничега срамног

па сви су људи бар понекад плакали

зашто би ти био другачији

једина разлика је та, што си ти навикао

на ту бол, па и не видиш неку разлику ако због

исте понека суза покваси тај јастук.

покушај да се не трудиш, не стидиш,

допусти сузама да теку

видећеш колико дуго су биле ту тек кад схватиш

да не можеш да их зауставиш,

а могао си,

знаш да си их заустављао

схваташ да нема контроле,

одједном видиш море суза

и као без разума у њега упадаш,

давиш се,

тонеш,

све дубље,

док рукама и ногама покушаваш да из њега изрониш,

безуспешно,

предајеш се,

остало је само да чекаш да осетиш ударац о дно,

у том предугом чекању, схваташ да заправо ту доле и није тако лоше

учиш да пливаш.

осећаш да је све некако тише

толико ти се свиђа све то што видиш,

да постављаш себи исто питање

да ли уопште желиш да изрониш?

временом добијаш одговор

и коначно се осећаш слободним

схваташ да је одувек и био ту.

коначно проналазиш мир.

Клише