Палета пролећа
- Јована Иветић
- May 14
- 1 min read
Не знам ти говорити
као што не знам говорити ни о теби
а кунем се да се иначе поигравам словима
са лакоћом детета које се игра у песку
једнако лако као што повлачим кист по разапетом платну
али један твој осмех
и моје перо и мој кист губе своје бесмртности
ни римама ни бојом не знам да их подојим
риме су празне
слике у сивим тоновима
јер заборављам и оно што знам
осим шта се се добија кад се помешају браон и зелена
попут палете пролећа из твојих очију.
Јована Иветић

Comments