Оно што сам желела да ти кажем

Ти си цвет. Попут ириса. Неправедна као горчица. Моја је жеља била, да будеш попут багремовог цвета. Нежна. Ветар кад дува, ти мирно стојиш. Таласаш кад ветра нема. Мирна крај тебе не могу бити. Јер ти си жалфија, моја туго вечна. У теби нема козје крви, да осетим је ја. Висибабе берем, наду да повратим. Ветар кад дува, ти мирно стојиш. Таласаш кад ветра нема. Иако си жута ружа, не вени, не иди... Нека те још које пролеће. Да мирише. Да се надам. Твој корен за љубав не зна. Попут корена нарциса, који себе самог воли и љуби. На рођењу си ме увила у кукурузну свилу. Иза уха ми заденула босиљак. Око соколово дала, да зло препознам. Да на лаванду миришем, ти си хтела. Ветар кад дува ти мирно стојиш. Таласаш кад ветра нема. Хеј ти! Немирно море!

Олујо! Стани! Божур ми донеси.

Божићну ружу ми поклони. Ослободи ме брига.

Детелину ћу ти дати, да на мене мислиш.

Поклони ми мир, и мир ћу ти дати.

Elly Johnson, Unsplash

Дијана Грујић