Он ми пева песму ноћи
тамну као моје очи.
Он ми пева песму лала
и романских катедрала.
Он се куне да за мене
заувек ће бити ту.
Он ме чува тако брижно,
баш као у неком сну.
Он бори се за моју срећу,
користи је као храну.
Он ми пружа уточиште,
чисто срце, свет на длану.
Он, својом нежном песмом,
вртове ми цветне сади;
а ја само за оним чезнем
што ми пева реда ради.
Анђела Нешић
Kommentare