Октобар

Киша капље с обода црног шешира.

Странац је кренуо путем

Своје прошлости

Са новом руком

У својој старој

Изгребаној најкраћим сламкама

Последњим шансама.

Зар их је толико?

Непознато се огледа

У мом одразу

Представља се мојим именом.

Другачије је:

Све је оно што сам желела да будем

Једне ноћи коју само слутим

Десила се једне среде

Много пре мог

Рођења.

Да ли заиста постојим?

Небом плове беле заставе

Упрљане сивилом нових почетака.

Кишобран ми је поново остао код куће

Низ моје тело клизи

Хиљаду нових шанси

Живе у данима

Који пролазе кроз моје руке.

Руком хватам обод

Свог црног шешира.

Denise Johnson, Unsplash

Марија Јовичић