Обична песма о мору

Годинама на том плавом тепиху се будио,

због њега толико туге, суза и боли,

толико пријатеља у дубинама изгубио,

Али на крају, морнар своје море воли.

Можда у том чуду и јесте ствар.

Зашто се у њега поносито куне

са успоменама, један човек стар,

који ни сам пливати не уме.

Воле га и они што су на његовој плажи,

смејали се, пили, свирали гитаре,

причали приче без иједне лажи,

певали заборављење песме старе.

Сања о њему човек судбине тешке,

кад га пригуши туга нека,

који је сатима шетао крај њега пешке

и чекао да му се неко врати из далека.

Када причају о њему сви су срећни и сви личе,

не могу да причам много, не бих да лажем,

и ја сам о њему чуо само из приче

па онда толико и смем да кажем.

Баш зато не треба да вам буде чудно

што вечерас испод неба, док чека зору,

човек који га никада видео није,

пише једну обичну песму о мору.

Pinterest, Country Living Magazine