О човеку

Ко што је Јуда издао Христа

Ко што је Пилат упрљ’о руке

Ништавни праве од светог ништа

Зато и Христа даше на муке

Петар се тако одрече добра

Немоћан реч прекора да слуша

Исусу лако окрете леђа

А није знао – то га Бог куша

Сви смо на земљи помало грешни

Води нас некуда та људска коб

Док нам не дође тај живот вечни

Где свако чезне слободи бит’ роб

Измеђ’ зала и доброта ретких

Стајаше као стена, као кам

Бејаше мета погледа преких

Ланцима људске злобе окован

И кад постаде само суха кост

Чојство му не даде никога клет’

Он живеше своју племенитост

Зато живи и кад је разапет

Хумано срце, душе доброта

Јачи су пак од ланаца хладни’

Јачи су и од самог живота

Љубави сит – они злобе гладни

Ништа тешко као бреме није

Залуд у тебе упиру свој прст

Срце ништа не може да скрије

Јер ипак свако носи сам свој крст

Unsplash

Кристина Митровић