Нејасна сећања
Ноћу ме буде.
Тврде да је време
Да одемо у прошлост.
Ал' то је најтеже бреме.
Када затворим очи,
Сви сатови света стану.
Отвори се Пандорина кутија
У којој налазим свој рукопис
Потписан туђим
Именом.
Јава и сан се држе за руке,
Сазвежђа су експлодирала,
Отворило се небо,
Почела је киша
Неостварених жеља,
Лажних нада.
Ноћ је заробила негативца у огледалу;
Зашто видим сопствени одраз?
Марија Јовичић
Prelepo!