Ноћ ме собом покрива

Нејасна сећања

Ноћу ме буде.

Тврде да је време

Да одемо у прошлост.

Ал' то је најтеже бреме.

Када затворим очи,

Сви сатови света стану.

Отвори се Пандорина кутија

У којој налазим свој рукопис

Потписан туђим

Именом.

Јава и сан се држе за руке,

Сазвежђа су експлодирала,

Отворило се небо,

Почела је киша

Неостварених жеља,

Лажних нада.

Ноћ је заробила негативца у огледалу;

Зашто видим сопствени одраз?

Johannes Plenio, Unsplash

Марија Јовичић