Невеста

У куту ока ти ја уснух сан

топао, нежан, и беше ми драго:

долазиш цару, за мене дајеш

сабљу, краљевство и бројано благо. 

У куту ока ти ја видех хероја, 

врело мушкости ништа не порече;

али те мутна однесе бујица

у недељу кад нам отпоче пролеће.

У куту ока ти гора и тамница

судба у језику - језик за зубе;

и моја клетва за силе што те 

од дома нашег, отетог, љубе. 

У куту ока ти два ока моја, 

од злата коса, снег и копрена;

истина тужна да остадох само

невеста, никад венчана жена.

George Shervashidze, Pexels 

Анђела Нешић