МИСАО

Мисао по мисао,

У мислима цвеће.

У нервима бескрајна

Авенија среће.

У Авенији јунак

Спуштенога гарда,

Уху нежна песма,

оку авангарда.

Мисао по мисао,

У истим за њим воља;

Срце су му паришка

Јелисејска поља.

Очи му дубине

Тихог океана,

азур тамни,

лек за милион рана.

Мисао по мисао,

он мислима је спона,

Речи су му празнична

Милозвучна звона.

Човечанском слуху

нежне песме доза,

Сневање под месецом,

Вечита хипноза.

Мисао по мисао,

у њима бледо чело,

Биће му је лирско

уметничко дело.

Најлепше стихове

Мој ум му је писао.

Постао је смисао

Мисао, по мисао.

Анђела Нешић