Меланхолија

Данас сам помало усамљена

Ветар ме је оставио за собом

Степенице се преда мном руше

Птице падају у лету.

Данас сам нема

Речи не желе да изађу напоље

Закључавају усне

Затварају очи

Нико их не види

Не чује

Осим мене.

Данас не постојим

Сви часовници на свету се кваре

Нестаје мој одраз у огледалу

Сећање на мене у главама странаца

Помисао да сам друштвени роб.

Све престаје.

Посејдона гутају таласи

Све су муње упрте у Зевса

Афродита саму себе не препознаје

Дика постаје неправедна

Аполона гута тама.

Ellen Qin, Unsplash

Марија Јовичић

Напомена: песма је претходно објављена у часопису Рекултура