Лањски снег

Опет ћу лутати

улицама мрачним

и нећу те у њима наћи.

Уз дрворед липа

лежаће лањски снег.

Начинићу те од

леденог белог праха,

сваком милиметру твога

лица знаћу место.

Бићеш безимени

бог склон дивљењу.

У твојим каменим очима

лежаће стари завети.

Нико те зна, али ипак

по теби познаје себе.

Не дам те ветру,

ни махнитој олуји.

Не дам да те

друге руке милују.

У сваком пролећу

Наћи ћу свежа јутра.

У сваком лету,

од песка начинићу снег.

Ако те нека нова зима

однесе негде ка истоку,

чекаћу те.

Тражићу те по каменитим

обалама на крајњем Сибиру.

Свака пахуља на тебе личи,

а ниједна твојој хладноћи иста.

Aaron Buren, Unsplash

Јована Цакић