Коцка

Играм се клупком разочарења,

Испустим нит и дотакнем дно.

Сагнем се, покупим љубав и разум,

Сопственом душом обришем под.

Позајмим коцку, двапут је бацим,

Око за око јер свет је слеп;

Када ми досади песницу стегнем,

Покупим играчку и ставим у џеп.

Прегазим ногом живо и мртво:

Живо ме зове, преклиње, кличе.

Умем да оставим праведне правди,

Да се не окренем, шта ме се тиче.

Стари су питали зашто ме нема

Док мене одавно отима змај

Кога се спасавам једино онда

Када му наспем отров у чај.

Саставим биће из црног облака

У шарен мозаик, без туђег лепка;

Уђем у белу собу без прозора,

Седнем на понос, седим и чекам.

Anna Shvets, Pexels

Анђела Нешић