Као пас
- Драган Деспот Ђорђевић
- Mar 19
- 1 min read
Нисам имао пара
да водим пса код ветеринара
и ја сам био болестан
Слушао сам данима како завија
Нисам то могао гледати
Тражио је помоћ
цвилео
рачунао је на пријатељство
И сад ме је стид
што му нисам могао помоћи
горе него кад сам се изуо
и остао у исцепаним чарапама
у кући моје другарице
Много очију ме гледало из таме
Стиде ме се па зажмуре
Стидим се и сам себе
Нисам молио за помоћ
нисам је ни затражио
Дозволио сам да угине
(јер то је мање страшно од умрети)
Убедио сам себе да тако мора
Као кад ти умре неко драг
и гризе ме савест
И боли ме душа
што нисам био човек према псу
коме сам био све
Те исте године
у касну јесен
завршио сам као мој пас
***
Онда сам се поново родио
у другом граду
у једном хотелу
Живео сам нови живот
нико није знао мој пређашњи
Имам своју собу
И двадесет пари нераспакованих чарапа
Једна мачка ми је дала шансу
Почели смо да се дружимо
Пре месец дана се званично доселила код нас
Синоћ сам је нашао на степеништу
Крвавих уста
Мјауче и тражи помоћ
Од синоћ не излазим из собе
Молим се архангелу Михаилу
Да не завршимо обоје као мој пас

Comments