Обострано
- Јелена Глишић
- May 16
- 1 min read
Затражи ми прах са Сунца
и ја ћу га у папиру донети.
Замисли удах елемента са Месеца
и ја ћу га затворити.
Пожели део звезде
и ја ћу је на делове поломити.
Помисли о путовању далеким морем
и ја ћу ти приближити.
Сањај о камену
и ја ћу га остварити.
Причај о музици
и ја ћу јој тонове украсти.
Хоћеш ли део душе?
Не могу је отворити.
Желиш ли део мене?
Не могу ти се послати.
Машташ о мом покрету?
Не могу га препознати.
Сањаш о шетњи?
Не могу ти пут показати.
Причаш са мојим речима,
али их не могу изговорити.
Мислиш на мене?
Где је тај траг?
Не могу га отклонити.
Иако ти жеље испуњавам,
не могу их дознати.
Не знам да их остварим,
али ћу ти их показати.
Kад не будем могао,
ти ћеш тражити.
Иако не знам одговор,
ти ћеш се питати.
Зашто ми је донео,
прашину Сунца,
оштре остатке звезда,
ветар дисања са Месеца,
купку огромног мора,
камен ког стално губим,
музику коју непрестано чујем,
када га поред себе не могу имати…
Отварам ти део душе,
док шаљем део себе
играм познате покрете.
Шетам ка твом путу,
речи и мисли слажем.
Сазнаћу ти жеље,
остварићу их у показу.
Решићу оно што не могу
и сваки твој одговор
имаће моје питање.
Јелена Глишић

Comentários