Растко Познановић, избор из поезије

ПРЕФИЊЕНИ

„Ангажованим” ларпурлартистима

Хај’те с нама на врсни комад, блазирани блуду!

Маните се шупљих дела и јефтине енигме,

Крутог траћења кичме у неком кичастом КУД-у.

Дрзните се да будете носилац горке стигме,

Да смешком зачепите губицу руљином суду

И мишљу спалите шему тиранске парадигме!

Сад ил’ никад, цењени, не прокоцкајте прилику,

Ритајте се агресивно паћеничком цилику!

Просто морате видети тачку тог кабареа:

Анархичан асамблаж агилних апатичара.

Какво раскошно мајсторство опојних аташеа!

Међу нама, делују као скуп асматичара,

Али то напрасито режање против клишеа,

Дурашни бунт који отера сваког етичара,

Махерско плетење кајди у идеалном тону,

Жеља да се омекша срце потајном полтрону -

Нећете? Пих! Сматрао сам да сте посебни. Ајде!

А да смо пришли млатарајући дебелим летком,

Тада бисмо Вам били од неке пречије вајде?!

Могли смо и ми да се офарбамо злобном четком,

Да се накачимо на шиљке празнословне брајде,

Али нећемо да будемо пиони с беретком!

Џаба Вам што сте од меса и крви начињени,

Ви, немарни, ускоумни, и тобож’ префињени!

ПЕСМА АВАНГАРДИ

Распети осмех, иза крвави кутњаци.

Давиш мастило и боју у моторном уљу,

кличући, док се гркљан тресе: ња-ња-ња,

и мумлајући: Лепи су сталагмити из жуте бање.

Ја сам роб престижне визије,

за мене мора и базен за чин

бити поплава у барокној палати,

скривен иза свих ниша и волута,

под плаштом господства.

И теби на исти начин прилазим,

пресвета и блудна наказо,

и у теби тражим женску водиљу

и музу да ме чува од простоте.

Кад се већ предајем у том духу:

Дрндањем свог крика ми уђи у мозак,

са дечијим брбљањем ми зачепљуј уши,

са бучним справама ми наметај моћ,

облачи ме у сопствене језе и ужасе

и онда ме почисти као разбијену теглу.

То ће бити мој Синај,

тад ћу разбити златно теле,

држећи уредбе против

сопственог страха и лицемерства.

СМОГ У ХЕЛАНКАМА

Италијанским футуристима

Вашој мисли,

која је живчано брушена

па положена на редове летка,

дрхтала би брада кроз метеже града

од оног што створисмо без испаљеног метка.

Наша срца сасвим личе на друиде,

кроз неко време ни стида више нема!

Димом смо покрили витраж апсиде,

ми, суверени дуси – поносни,

пуни свакојаких рема.

Дрчни!

Сада је динамичност деспот без круне.

Безбрижно банчите за стас њене славе

и наоштрите ваше гласовне струне

тако да буду све саме усијане главе.

Упишите курс да се подучите –

шта је крипто, аналитика,

масовна култура и велики попуст.

Заузврат, уз грозничав допуст,

причајте каква је била ваша политика.

Не тражите,

публика ће напозвана доћи,

– на трг њиштећи ко пастув –

не тражите,

сами ће се на вас окомити,

не људи, већ – смог у хеланкама!

Облак је унет у квадар од пластике!

Сви су се мудраци сакрили у буџак,

негде далеко од фрагилне мистике.

Тамо им је плаха свест једини наџак.

Растко Познановић

Pexels, KoolShooters