Избор из песама Милице Гицић
- Милица Гицић
- May 19
- 1 min read
тиха
кад сам се родила
дала сам себи име
неустрашива
она што ће цео живот
ићи боса
по снегу
она што ће спасити
све
а онда сам заплакала
пред светом
уплашила се
своје сенке
и све су сенке
од тад
око мене
море ме
и траже
да признам
да умем само
да плачем
и да се бојим
ја
по рођењу названа
нека друга
то није само хемија
не постоје срећне сузе
и не знам ко вам је дозволио
да их зовете
радосницама
нема радости
у води
која тече низ ово
лице
се
грчи
мршти
гужва
на саму помисао
да све ово може бити
ода радости
не вређајте бол
која се рађала са мном
док се мајка извијала
вриштала и кукала
обливена истим
тим сузама
јер да су биле срећне
бар једна да је била срећна
можда бих била и ја
непозната
ходаћу тако да помислите да знам где идем
дисаћу као да ми је срце отворено
мислићете да у мени нема страха
да сам научила
осетила
да знам оно
о чему ви немате појма
и можете вечно листати књиге
нећете наћи ту мисао
ископати тајну
коју ја знам
то ћете о мени мислити
а ја
ја ходам
Милица Гицић

Comentários