Избор из песама Милице Гицић
тиха
кад сам се родила
дала сам себи име
неустрашива
она што ће цео живот
ићи боса
по снегу
она што ће спасити
све
а онда сам заплакала
пред светом
уплашила се
своје сенке
и све су сенке
од тад
око мене
море ме
и траже
да признам
да умем само
да плачем
и да се бојим
ја
по рођењу названа
нека друга
то није само хемија
не постоје срећне сузе
и не знам ко вам је дозволио
да их зовете
радосницама
нема радости
у води
која тече низ ово
лице
се
грчи
мршти
гужва
на саму помисао
да све ово може бити
ода радости
не вређајте бол
која се рађала са мном
док се мајка извијала
вриштала и кукала
обливена истим
тим сузама
јер да су биле срећне
бар једна да је била срећна
можда бих била и ја
непозната
ходаћу тако да помислите да знам где идем
дисаћу као да ми је срце отворено
мислићете да у мени нема страха
да сам научила
осетила
да знам оно
о чему ви немате појма
и можете вечно листати књиге
нећете наћи ту мисао
ископати тајну
коју ја знам
то ћете о мени мислити
а ја
ја ходам
Милица Гицић
Comments