Дневниче

Дневниче мој, немам ти шта више рећи,

на цедилу сам остављена да срећи

кажем како ми недостаје а звечи,

инаџијски онако да тишина кмечи.

Не постоји ништа што сам волела више,

у теби сакупила све зраке сунца и кише,

учим на суво морског створа да дише,

не читају очи што на листу празном пише.

Доста је било, рекла сам себи труло,

отупело осећајно поетско чуло,

жеље се не остварују кад их зажелиш,

од недостајања почнеш да пениш.

Сакриј од мене све што написах,

празне странице џабе ја листах,

игнорисање ми моје незаслужено

поклонила рука ветру слово одужено.

Не замарај смирај мојих урагана,

срце ми повређено а уста погана,

немам ти шта о тишини ни написати,

једино могу, исписано, трајно обрисати.

Емина Милошевић

Pinterest, Fungi